Skijanje na specifičan način angažuje muskulaturu celog tela i mobiliše na aktivnost kardiovaskularni i respiratorni sistem. Takođe, fizičkom aktivnošću i druženjem u živopisnom planinskom ambijentu postiže se izuzetno povoljan psihološki efekat. Skijanje ima višestruko pozitivan uticaj na ljudski organizam.

KAKO SE PRIPREMITI

Da bi sve proteklo bez problema, naročito bez upale mišića, oni koji ove godine planiraju svoj prvi spust moraju prethodno da se za to pripreme. Isto važi i za one koji su ranije skijali ali su tokom godine bili fizički neaktivni, pa su im se mišići „ulenjili“.

Nemoguće je od potpune neaktivnosti za kratko vreme pripremiti organizam za celodnevno skijanje. Najbolja priprema je aktivan stil života i rekreativno bavjenje sportom tokom cele godine. Ipak, osobe koje ne upražnjavaju kontinuiranu fizičku aktivnost, trebalo bi da s pripremama počnu najmanje mesec dana pre polaska na skijanje, što podarazumeva 12 do 15 treninga.

Treninzi bi trebalo da sadrže u početku brzo hodanje ili lagano trčanje ili naizmenično kombinovanje hodanja i trčanja. Ako vremenski uslovi ne dozvoljavaju boravak napolju, sličan režim rada može da se realizuje na pokretnoj traci ili sobnom biciklu.

Od vežbi koje angažuju zglobove i mišiće nogu korisne bi bile različite vrste čučnjeva s većim ili manjim razmakom između stopala, polučučanj, iskorak, sunožni poskoci napred-nazad i u stranu, poskoci s noge na nogu, poskoci iz čučnja i slično. Takođe, potrebno je posvetiti pažnju tonizirajućim vežbama za mišiće  trbuha i leđa. Vremenom bi trebalo da se postepeno povećava intenzitet opterećenja i broj ponavljanja vežbi. Najbolji način doziranja opterećenja je subjektivni doživljaj blagog, nikako velikog umora angažovanih mišića na kraju treninga.

STRPLJIVO I UMERENO

Zato su strpljenje i umerenost preko potrebni za sve one koji ne žele da zarade upalu mišića i tako sebi upropaste zimovanje.

Iako skijaški dan traje šest do sedam sati, početnici ne bi trebalo da ga koriste u potpunosti. Razlog za to je što su  u početku učenja svih sportskih tehnika pa tako i tehnike alpskog skijanja, pokreti izuzetno neekonomični i neracionalni, što dovodi do relativno brzog zamaranja. S druge strane, zamor može da bude limitirajući faktor i prepreka za usvajanje ili uvežbavanje elemenata tehnike, pa tako početnici bi trebalo da kada prepoznaju prva znake umora, naprave pauzu ili eventualno završe sa skijanjem za taj dan.

UPALA MIŠIĆA

Oni koji se ipak preforsiraju treba da znaju da upala mišića ima svoj fiziološki tok, tako da različite metode ne mogu potpuno da otklone simptome, već mogu da ih eventualno ublaže.

U tu svrhu se često preporučuje andol i naizmenično tuširanje toplom i hladnom vodom. Takođe se preporučuje i laka fizička aktivnost, ako bolovi nisu jaki, može da se nastavi s umereno intenzivnim skijanjem. U slučaju da dođe do upala mišića sa jakim bolovima, pri čemu su pokreti ograničeni, a verovatnoća da dođe do povrede povećana, skijanje se ne preporučujeć.

PRVI SUSRET SA SKIJAMA

Da bi početnici uspešno savladali osnove tehnike alpskog skijanja, najbolje bi bilo da uzmu nekoliko časova u školi skijanja. Proces obučavanja se sastoji od niza metodskih celina koje su preduslov za optimalnu brzinu napredovanja u učenju i visok nivo bezbednosti budućih skijaša.

Nestrpljivost, nepoštovanje osnovnih principa učenja i saveti i sugestije prijatelja mogu da budu uzrok zastoja u napredovanju, usvajanja nesvrsishodnih pokreta i ugrožavanja bezbednosti početnika.
On još dodaje da je veoma važno da skije i skijaške cipele budu odgovarajuće. U slučaju da sami kupujete ili iznajmljujete opremu, posavetujte se sa prodavcem ili serviserom. Početnici bi trebalo da koriste opremu za početnike. Ako ste već angažovali učitelja skijanja, obratite mu se i za pomoć pri izboru opreme.

DECA

Deca već u uzrastu između tri i četiri godine mogu da krenu u školu skijanja. Međutim, kod njih postoje velike individualne razlike u motivaciji, istrajnosti, nivou razvoja motorike, stepenu socijalizacije… U skladu sa tim treba definisati i cilj obuke. Prevelike ambicije često mogu da izazovu loš efekat.
Deca ovog uzrasta u proseku bi trebalo da nauče da zauzmu korektan skijaški stav, promene pravac kretanja i što je možda najvažnije, razviju pozitivne emocije prema skijanju.

SLOJEVITO OBLAČENJE I OBAVEZNE KREME

Zbog promenljivih vremenskih uslova u planini, vrlo je praktično slojevito oblačenje. Novije generacije skijaških odela napravljene su od posebnih materijala propustljivih u jednom smeru, što podrazumeva da telo može da isparava, a da vetar i vlaga ne mogu da prodru do tela. Kvalitet i propustljivost ovih materijala mogu da budu različiti, od čega između ostalog zavisi i cena odela. Na planini su obavezne i kvalitetne naočari za sunce kao i krema sa zaštitnim faktorom.

KO NE SME DA SKIJA

Skijanjem mogu da se bave pripadnici oba pola svih starosnih kategorija. Uslov je samo da se izbor staza, način skijanja i brzina kretanja prilagode nivou vladanja tehnikom i trenutnim fizičkim sposobnostima. Međutim, osobe sa oboljenjima kardiovaskularnog i respiratornog sistema, povredama i oboljenjima zglobova, naročito kolena i kukova, rekonvalescenti i svi oni koji smatraju da bi skijanje moglo ba im ugrozi ili pogorša zdravstveno stanje trebalo bi da pre polaska na zimovanje pribave mišljenje lekara.

 

Our Reader Score
[Total: 2 Average: 5]